Na molbu mnogobrojnih prijatelja Klinike upoznaćemo vas sa vakcinom protiv zaraznog kašlja koja je dostupna u Klinici Sveti Vrači. Infektivni traheobronhitis (zarazni kašalj pasa) je veoma zarazno (lako se prenosi sa jedinke na jedinku) oboljenje gornjih respiratornih puteva pasa. U pitanju je oboljenje koje je izazvano mešanom infekcijom bakterije i najčešće dve grupe virusa. Najčešći uzročnici su Parainfluenza virus i bakterija Bordetella bronchiseptica. Klinika Sveti Vrači poseduje vakcinu PneumoDog koja sadrži inaktivisane bakterije B. bronchiseptica i inaktivisani virus parainfluence pasa tip2.

Najveći problem ovoj bolesti predstavlja činjenica kako je veliki broj onih pasa koji su nosioci bolesti, ali ne pokazuju klinički vidljive znake iste. Najčešće se vakcinišu psi u uzgajivačnicama, ali se poslednjih godina sve veći broj kućnih pasa vakciniše upravo zbog ogromnog broja uzročnika bolesti koji se prenose vazduhom.

U praksi postoje dva tipa vakcine protiv zaraznog kašlja pasa. Jedan oblik se može dati injekciono, dok se drugi daje intranazalno. Razlikuje ih brzina postizanja određenog poželjnog imuniteta. Injekcionoj vakcini potrebno je od nekoliko dana pa do dve nedelje za postizanje željene zaštite dok je to intranazalnom primenom mnogo brže, a naročito kod pasa koji nisu nikad bili vakcinisani ili kod štenadi.

Štenad se mogu vakcinisati već sa 4 nedelje. Kod nekih vakcina je potrebno ponoviti aplikaciju kako bi se dobio potpuni imunitet sa vremenskim razmakom 2-4 nedelje. Kod onih životinja koje su već bile vakcinisane protiv zaraznog kašlja, imunitet se može brže razviti, stim da bi trebalo voditi računa da se pas vakciniše minimalno 2 nedelje pre očekivanog puta, izložbe ili aktivnosti u kojima je prisutan veći broj pasa.

Što se tiče vakcina, na tržištu postoje one koje sadrže inaktiviranu Bordetella bronchisepticu kao i druge vrste koje sadrže i viruse parainfluence i adenovirusne infekcije. U obe vrste vakcina imunitet varira od 6 meseci pa do godinu dana, pri čemu je režim vakcinisanja najbolje dogovoriti sa veterinarom, obzirom na epizootiološku situaciju u mjestu boravka jedinke.

Treba reći da kod vakcinisanih jedinki, ne postoji sigurnost neobolevanja, obzirom da su vakcine trenutno raspoložive na svetskom tržištu efektivne oko 60%. Činjenica je da vakcinisan pas može oboleti ali su simptomi bolesti neuporedivo blaži od jedinke koja nije vakcinisana.

O VAKCINI

Klinika Sveti Vrači poseduje vakcinu protiv zaraznog kašlja PNEUMODOG francuskog proizvođača (MERIAL Laboratoire Porte des Alpes). Vakcina sadrži inaktivisane bakterije B. bronchiseptica i inaktivisani virus parainfluence pasa tip2. Od pomoćnih supstanci, vakcina sadrži Aluminijum (u obliku aluminijum-hidroksida) i Tiomersal. Vakcina je efikasna u aktivnoj imunizaciji protiv respiratornih infekcija pasa uzrokovanih sa Bordetella bronchiseptica i virusom parainfluence pasa tip 2. Kontraindikacije za vakcinu nisu poznate.

Vakcina je namenjena za subkutanu upotrebu. Primenjuje se jedna doza (1 mL) vakcine subkutano prema sledećem rasporedu:

Primarna vakcinacija:

• Prva injekcija: od 4 nedelje starosti kod štenadi poreklom od nevakcinisanih kuja i od 6 nedelja
  starosti kod štenadi poreklom od vakcinisanih kuja
• Druga injekcija: 2-3 nedelje kasnije

Revakcinacija:

• Preporučuje se godišnja revakcinacija uzgojnih pasa pre perioda parenja i 7 dana pre bilo kakvog kontaka sa drugom grupom pasa.

Treba znati da su vaši psi jednim delom već zaštićeni ukoliko su redovno vakcinisani protiv zaraznih bolesti. Imunoprofilaksa pasa protiv virusa parainfluence i adenovirusa takođe smanjuje rizik nastanka bolesti. U praksi se primenjuje redovna vakcinacija pasa protiv ovih virusa i to polivalentnim vakcinama protiv više oboljenja istovremeno (vakcina Vanguard plus 5 koja štiti od virusa parainfluence, adenovirusa tip 1 i 2, virusa štenećaka, parvovirusa i leptospiroze).

O ZARAZNOM KAŠLJU

Bolest se javlja 3 do 5 dana nakon kontakta sa virusima. Klinička slika bolesti može da varira i zavisi od uzročnika bolesti, domaćina i spoljašnjih faktora. Karakterističan znak bolesti je suvo, neproduktivno kašljanje u vidu napada kašlja koji se javlja više puta tokom dana. Prilikom kašlja pas drži otvorena usta i proizvodi zvuk kao da zeli da izbaci kost iz grla pa vlasnici pasa često pomisle da se psu zaglavila kost u grlu. Prilikom kašlja pas ima nagon za povraćanjem i bezuspešno pokušava da povrati. Pored kašlja javlja se mukoidan iscedak iz nosa, konjuktivitis, kijanje itd. Prilikom fizičke aktivnosti ili uzbuđenja javlja se intezivan kašalj, a pritiskanjem u predelu grkljana i traheje može se lako izazvati kašalj. Ukoliko nema komplikacija bolesti apetit je očuvan i telesna temperatura nije povišena. U većini slučajeva bolest je blaga i životinja se oporavi za 7 do 14 dana.

Bolest može da se zakomplikuje bakterijama i da dođe do bronhopeumonije sa fatalnim ishodom. Kod starijih i iscrpljenih pasa može nastati hronični bronhitis. Komplikacije i uginuća najčešće nastaju kod veoma mladih, veoma starih i imunokompromitovanih životinja. Kod komplikacija nastaje anoreksija, depresija, povećanje telesne temperature, vlažan kašalj, gnojni iscedak, bronhopneumonija i moguća su uginuća.

Postmortalne promene zavise od uzročnika koji su izazvali oboljenje. U slučaju bez komplikacija proces je lokalizovan na faringsu i traheji. Lezije uglavnom nisu prisutne ili se razvija kataralni do mukopurulentni traheobronhitis uz uvećanje retrofaringealnih limfnih čvorova i tonzila. Ukoliko je uzročnik samo virus nastaju promene u vidu fokalne nekroze traheobronhijalnog epitela. Ukoliko nastanu sekundarne bakterijske infekcije ili infekcija sa B. bronchiseptica nastaju mukopurulentni rinitis, mukopurulentni traheobronhitis ili gnojna bronhopneumonija.

Simptomatska terapija podrazumeva upotrebu antitusika za sprečavanje suvog i neproduktivnog kašlja (npr. butorfanol 0.05-0.1 mg / kg, supkutano ili peroralno). Bronhodilatatori se mogu koristiti zajedno sa antitusicima jer sprečavaju bronhospazam. Antibiotici se daju uglavnom u težim i hroničnim slučajevima u cilju sprečavanja sekundarnih bakterijskih infekcija. Daju se cefalosporini, fluorirani hinoloni, hloramfenikol i tetraciklini jer postižu veću koncetraciju u trahealnoj sluzokoži. Psi koji ne odgovaraju na parenteralnu aplikaciju antibiotika mogu se tretirati antibioticima putem aerosola i to kanamicin sulfat (250 mg) ili gentamicin sulfat (50 mg) razredjeni u 3 ml slanog rastvora u toku 3 dana. Pre terapije aerosolom potrebno je dati bronhodilatatore. Kortikosteroidi mogu ublažiti simptome bolesti ali se onda moraju dati i antibiotici.