Za vreme igre psi i mnoge druge životinje koriste radnje i pokrete poput žestokog griženja, naskakivanja i udaranja telom jedni o druge. Takve radnje i pokreti lako mogu biti pogrešno protumačeni od strane suparnika u igri. Ipak, godine istraživanja i proučavanja načina na koji se životinje igraju i komuniciraju prilikom igre pokazala su da učesnici tokom igre vrlo pažljivo pregovaraju, dozirajući agresivnost, pazeći na važna pravila kako bi sprečili da igra ne preraste u sukob.

Pravila koje ljubimci poštuju tokom igre

Jasna komunikacija

Kada se želi igrati pas karakterističnim ponašanjem najavi drugom da je upravo igra ono što želi. Kod životinja je to karakteristični “naklon”, spuštanje prednjeg dela tela prema zemlji, zadnjice visoko podignute u vazduh uz veselo mahanje repom i opušteni izraz lica. Takav naklon se koristi isključivo kod igre i uvek izgleda isto, šaljući jasnu poruku “igraj se sa mnom”. Čak i u slučaju kada jedinka proprati naklon nekom agresivnom radnjom kao recimo keženje zuba, režanje ili griženje, partner pokazuje potčinjenost ili izbegavanje u samo desetak odsto slučajeva, što sugeriše na to da ima poverenja u poruku koju suparnik prenosi naklonom. Međusobno poverenje i komunikacija, bitni su za funkcionisanje unutar društvene grupe.

Kontrolisano ponašanje

Životinje uzimaju u obzir sposobnosti svojih partnera pa učestvuju u menjanju uloga kako bi kreirali i održavali jednakost u igri. Na primer, pas neće ujesti partnera svom snagom kako bi održao jednakost i povećao šansu za nastavak igre. Pas višeg statusa leći će na leđa kako bi omogućio psu nižeg statusa da pobedi. Da je u pitanju ozbiljna i stvarna agresija, pas višeg statusa nikada ne bi izveo takav potez. Na taj način svaki član grupe može da se igra sa bilo kojim drugim članom, gradeći jedinstven međusobni odnos.

Priznanje grešaka

Čak i onda kada se svi učesnici trude da ispoštuju pravila, stvari ponekad izmaknu kontroli. Kada se životinja nedolično ponaša ili slučajno povredi drugog učesnika u igri, sledi izvinjenje, baš kao i kod ljudi. Nakon intenzivnijeg i jačeg ujeda sledi naklon koji šalje poruku “izvini zbog prejakog ujeda, još uvek se želim igrati, molim te ne odlazi”. U velikoj većini slučajeva učesnik u igri prašta incidentne situacije i nastavlja igru. Razumevanje i tolerancija normalan su deo igre i svakodnevnog života u zajednici.

Važnost igre

Ljudi povezuju igru sa hobijem i razonodom, pri tom se često ne obazirući na važnost i ulogu koju igra ima za životinju. Igra ima izuzetno važnu ulogu u razvoju pasa a ponašanja koja se ispoljavaju prilikom igre potvrđuju njenu važnost. Izraz lica kod zaigranih pasa pokazuje kako se menja njihovo raspoloženje.

Upravo kroz igru štenad uči kako se upoznati, kako imati kontrolu nad okolinom i granice do kojih se sme ići. Kroz igru štenci uče pseći jezik povezujući svoje i suparničke izraze sa ponašanjima koja su karakteristična u toku svake interakcije. Štenci skakuću i istražuju okolinu pokušavajući rešavati probleme pa tako upijaju bitne informacije o sebi i o svojoj okolini. Kasnije, kada odrastu, nema mesta greškama i pogrešnim procenama. Iako naši kućni ljubimci kao štenad nikada neće biti stavljeni u eksplicitne situacije, važnost ponašanja tokom igre i svrha istih, očuvani su u njihovim genima.

Igra zauzima važno mesto i kod odraslih pasa, najviše zato što kroz igru isprobavaju nove strategije.

Štenci se počinju igrati sa majkom i braćom iz legla sa otprilike četiri nedelje starosti. Igra im pomaže u fizičkom i mentalnom razvoju. Veštine koje uče u leglu su kako inhibirati ujed, kako loviti, kako tresti i ubiti plen, i na kraju kako se ponašati u zajednici. Kada se psi tako igraju, često vidimo jačeg i većeg psa kako se okreće na leđa u submisivan položaj. Sve je to deo uvežbavanja ponašanja koje je psima vrlo zabavno naročito kada iz submisivnog položaja naglo skoče, zgrabe igračku ili predmet i iniciraju igru lovca i lovine.

Kroz igru štenad uči kako se treba ponašati u zajednici, grade se odnosi i društvene veze i formira buduće ponašanje odraslog psa. Štene koje se naučilo igrati od najranijih dana ima više šanse da postane stabilan pas i dobar komunikator, dok će se štene koje je bilo izolovano od svoje braće i sestara ili ljudi i nije naučilo inhibirati ujed i pravila komunikacije, vrlo verovatno razviti u nesigurnog i agresivnog psa.

Igra podstiče psa na inventivnost i rešavanje problema i pomaže njegovom mentalnom razvoju. Kroz igru pas uči uzorke ponašanja ili kako spojiti nizove modela ponašanja ili radnji poput vraćanja prilikom traganja za skrivenim predmetom sa jasnim ciljem da predmet bude pronađen i vraćen. Kroz igru pas istražuje koristeći čula vida, njuha, dodira, sluha što je sve važno prilikom socijalizacije. Pas će biti sigurniji u sebe i manje će se plašiti od novih situacija ukoliko se naučio igrati u sigurnim uslovima i ukoliko je naučen da upoznaje nove ljude, stvari i okolinu.

Kopanje, trčanje, trganje, žvakanje, grickanje, donošenje i lajanje urođena su ponašanja pasa koja bi trebalo uključiti i podsticati u igri a nikako ih ne treba sprečavati i gušiti.

Čest savet je kako ne bi trebalo podsticati igru potezanja jer bi pas mogao postati dominantan naročito u slučajevima kada stalno pobeđuje. NETAČNO jer je takvo ponašanje psima urođeno i kada dozvolimo da pas kroz igru primeni takav model ponašanja, mi u stvari preusmeravamo agresiju i učimo psa da bude kooperativan. Ono što morate naučiti psa su pravila igre, da pušta na znak, da ne grize vaše ruke i odeću i naročito paziti da se pas ne zanese previše. U slučaju kada se to desi, igra se prekida a biva nastavljena kada se pas smiri.

Igra je odličan mentalni stimulans. Dokazano je da mozak sporije stari kod pasa kojima su tokom života bile omogućene igre koje podstiču na razmišljanje. Igru možete koristiti prilikom učenja opoziva, donošenja i nošenja stvari kao i kod osnovnih naredbi poslušnosti. Nikada ne kažnjavajte psa ako pravi greške jer bi se moglo desiti da izgubi interesovanje za igru sa vama. Uvek nastojte da igra bude zabavna i kroz nju nagrađujte psa.