Da li treba rizikovati i dozvoliti da se psi približe jedan drugom pri slučajnom susretu? Kao kad majka suviše pazi svoje dete i time mu oduzima deo samostalnosti i sigurnosti, tako i pojedini vlasnici suviše strahuju za svog ljubimca i čine istu grešku. Ko želi da svog ljubimca poštedi svih neprijatnih doživljaja zbog straha da bi to moglo da naškodi njemu ili nekom drugom psu, čini ga nesigurnim. Konačan efekat svega je agresivnost. Ipak, dodatni oprez kod slučajnih susreta sa, do tada, nepoznatim psom, ne znači i prilazak sa apsolutnim poverenjem. Oprez mora postojati a praćenje reakcija i govora tela pasa poželjni su i neophodni.
Kako pas stvara sliku neprijatelja?
Kad se u šetnji sretnu dva psa i pojure jedan prema drugom, ako se jedan od vlasnika uplaši za svoga psa isprovociraće agresivno ponašanje onog drugog psa. Čovekovo uzbuđenje i hvatanje psa, svaki put kad se pojavi drugi, asociraće ubuduće u glavi ovog psa sliku neprijatelja. Tako vlasnik svojim neosnovanim strahom nesvesno trenira svog psa da se ponaša agresivno čim ugleda drugog psa. Pas postaje agresivan najčešće u prisustvu svog vlasnika, inače čim ga šeta neka druga osoba – on ne pravi probleme. Samo ako psa prepustite samom sebi, može iz susreta sa drugim psom nešto i da nauči. Psi koji često sreću druge pse, ponašaju se sigurnije. Pratite ponašanje vašeg psa i drugog psa prilikom prvog susreta i budite spremni na brzu reakciju i razdvajanje ukoliko postoje znaci moguće agresivnosti. Vi ste napravili prvi važan korak, dozvolili ste susret.
Strah vlasnika može uzrokovati napad
Normalno je da se ponekad plašimo da bi neki veliki pas mogao da povredi našeg malog psa ili obrnuto. Ali, mi taj strah ne bi smeli da pokažemo i trebalo bi da ostanemo mirni i opušteni, jer psi lako osete promenu našeg raspoloženja. Oni su dobri odašiljači, ali i dobri prijemnici. Komunikacija u čoporu vukova zasniva se na prenosu raspoloženja. Ko nije spreman da rizikuje pri susretu svog malog psa sa drugim psom, ne treba ni da drži psa. Tu se najčešće radi o ljudima koji malo znaju o ponašanju pasa i zbog toga imaju malo poverenja u njegovu sposobnost da može da bude društven. Ali, često se radi i o ljudima koji se ne bave dovoljno svojim psom. Tako stvore nevaspitanog psa čiju neposlušnost pokušavaju da savladaju preglasnim komandama. A psi osećaju nesigurnost svog vlasnika i to ih čini nervoznim i agresivnima. Ali, psi nisu ubice. Ako ih čovek sasvim ne iskvari, napad će proći bez povrede. Najvažnije je da se čovek ne umeša. Treba sačekati i ne približavati se psima, dok se oni upoznaju i odmeravaju.
Šta učiniti pri rizičnom susretu?
- Sačuvati mir i biti na odstojanju
- Imati poverenja u druželjubivost psa
- Dva mužjaka koji se dominantno ponašaju ne pozivati niti im se približavati
- Kad se onjuše i počnu da napadaju jedan drugog, sačekati, po pravilu se razdvajaju posle malo gurkanja
- Nikada ne treba zaboraviti da se naš strah i naše uzbuđenje prenosi na našeg psa i čini ga agresivnijim nego što bi on bio bez našeg mešanja.
- Male rase pasa temperamentnije su pa iz osećaja inferiornosti često zalaju na veće pse, uvek imajte na umu da ovo može biti početni okidač agresije
- Sa izvesnom rezervom prihvatite reči “neće on ništa, dobar je i druželjubiv”. Dakle, dozvolite susret ali budite oprezni dok se psi upoznaju. Upravo je ovo jedna od rečenica koju vlasnici napadnutih pasa kažu da su čuli od vlasnika psa napadača.
Ostavite komentar