Bilo bi divno prošetati sa kućnim ljubimcem, sresti druge, lepo vaspitane drugare, poigrati se sa njima i nastaviti dalje. Da, postoje i takva iskustva i dobro je da je tako. Ipak, u realnom svetu psi nisu uvek lepo raspoloženi jedni prema drugima, često nisu socijalizovani i ljubazni. Tuče između pasa moguće su i ne tako retke. Na nama je da ih predvidimo, sprečimo kada možemo a kada do njih ipak dođe, da reagujemo brzo i efikasno.

Svi bismo hteli da se ljubimci međusobno dobro slažu ali tuče između pasa sve češća su pojava. Pogotovo je tako kada se radi o odraslim, nekastriranim mužjacima. Neke su rase, poput terijera, sklonije tučama, neke rase su ‘miroljubivije’. Iako nas rasna predispozicija i sklonost ka incidentu može naterati na dodatni oprez, nema generalizovanja a razloge često treba tražiti u prirodi pasa.

U prirodi je pasa da povremeno odmjeravaju snage i ako se nađu dva psa od kojih nijedan nema nameru da se povuče može doći do nevolje. Često se, takođe, događa da se dva mužjaka otprilike istog uzrasta i karakteristika sretnu i neko vreme se odmeravaju pa krenu svojim putem. Na izvestan način su pokazali jedan drugom svoju snagu ali i zaključili kako nema razloga ni smisla sukobljavati se.

Sukobima nisu svi psi podjednako sklonu, pri čemu je pravilna socijalizacija bitan činilac. Naime, kroz više iskustava sa psima pas uči bolje komunicirati pa i izbeći nepotrebne sukobe, u čemu su neki psi pravi majstori.

Ipak, socijalizacija nije jedini činilac koji utiče na ‘međupseće’ odnose. Hormoni, genetika i karakter životinja takođe su važni. Psi koji su pouzdani često su zapravo manje skloni sukobima. Ipak, prethodna, a naročito rana negativna iskustva kod nekih pasa naglašavaju agresivnost, pa znaju režati a i napasti zapravo se braneći od stvarne ili umišljene opasnosti.

U parkovima za pse mnogo je pasa pa su i tuče relativno česte. Vrlo često, ima loše informisanih i nemarnih vlasnika koji slabo vode brigu o ponašanju svojih pasa ili ih uopšte nemaju pod kontrolom. Nažalost, ima i ljudi koji pritajeno uživaju u agresivnim ispadima svojih pasa.

Neki vlasnici smatraju da je, s obzirom da su pseće tuče prirodna stvar, najbolje pustiti psima da sami reše svoje nesuglasice. To je načelno tačno i zaista, naročito među mužjacima, tuče obično ne završavaju ozbiljnim povredama.

Ženke se međusobno retko sukobljavaju ali ako dođe do tuča one su obično ozbiljnije. Sukobi između polova u psećem svetu su jako retki i malo koji mužjak će napasti ženku pa je ponekad zabavno gledati psa kojeg neka nemirnija ženka tera od sebe i ujeda, kako stoički podnosi njene ispade.

Tuče postaju ozbiljne kada dođe do ozbiljnih povreda što se obično čuje i vidi jer povređena životinja počne cvileti ili pokušava pobeći Nažalost, tada već može biti kasno. Sve tuče ozbiljnije od malo koškanja najbolje je odmah prekinuti i učiniti sve da do njih ne dođe.

Kako bi rizik od tuče smanjili na minimum držite se nekoliko jednostavnih pravila psećeg bontona:

• kad god vam se čini da bi moglo doći do agresije, vežite svoga psa i udaljite se,
• ne puštajte psa da otrči daleko ispred vas u gomilu nepoznatih pasa,
• ne hranite ga niti se igrajte s njim s igračkama dok su drugi psi u blizini te praktikujte druženja sa psima koje poznaje duže vreme i sa njima ima izgrađen odnos i komunikaciju,
• izbegavajte puštati psa sa drugim psima u blizini ženki koje su u teranju a ako vidite da drugi vlasnik veže svog psa, vežite i vi svog. Pretpostavka je da vlasnik za to ima dobar razlog,
• školujte svog psa, da zna osnovne naredbe kako biste ga mogli kontrolisati.

Ako do tuče ipak dođe trudite se (koliko god teško bilo) ostati prisebni – nemojte vikati, niti ih udarati. Kad se psi upuste u tuču, pravilan način je da svaki vlasnik povuće svog psa za zadnji kraj i na taj način ih praktično istovremeno razdvoje. Dobra stvar je i politi ih vodom (ukoliko je tako nešto moguće tog trenutka). To će dobro ‘ohladiti’ borce i dati vam priliku da ih razdvojite.

Zna se dogoditi da drugi vlasnik ne zna šta treba učiniti, da je suviše daleko ili nedovoljno zainteresovan i tada ste prepušteni sami sebi. Korisno je zato u šetnje sa sobom nositi vodu u bočici kojom možete zaliti napadača. Postoje i mali suzavci, koje preventivno možete nositi sa sobom da oterate napadača. Domaća zakonska regulativa dozvoljava nošenje elektrošokera pa nam sve više vlasnika govori kako su neizostavni deo njihove šetnje a kao razlog navode, po pravilu mlađe vlasnike koji u šetnju izvode pse iz kategorije “opasnih” pasa.

U gradovima je sve više pasa, ali nisu svi dobro vaspitani i socijalizovani. Često vlasnici smatraju kako bi se njihov pas trebao slagati sa svim psima i biti prema svima ‘dobar.’ To, kao ni sa ljudima, nije uvek tako pa i psi imaju svoje izuzetke. Često, pse koje upoznaju još kao štenad uvažavaju i raduju im se ali nakon nekog vremena, kada pas odraste, vlasnik se zna iznenaditi kako njegov pas neku životinju prihvata upravo sa simpatijama dok nekog drugog ne podnosi. Sve navedeno treba uzeti u obzir pri susretima sa drugim psima.

Greške se svima događaju ali ako i dođe do tuča, one su takođe deo druženja i života vaših ljubimaca. Budite oprezni, već ste imali prilike videti koliko opasne mogu da budu ujedne rane, koje obično ostanu kao posledica takvih “grubih” susreta. Nekada se desi da infekcije koje nastanu prouzrokuju fatalan ishod.