Većina novopečenih vlasnika pasa oseća se pomalo izgubljeno nakon dolaska šteneta u dom. Kada krenuti sa školovanjem, kako učiti psa? Šta je uopšte moguće naučiti tako malo biće? Odgovor je gotovo sve!
Savršeno vreme za vaspitavanje i socijalizaciju šteneta teče od trenutka kada mu sa 3 nedelje starosti prorade sva čula, pa do navršena 4 meseca. Sve što u tom razdoblju svog života štene doživi i nauči stvara osnove njegove ličnosti kao odraslog psa. Iako se često mogu čuti saveti da je sa psima najbolje početi raditi kad navrše 6, 9 pa čak i 12 meseci, kad prođu bezbrižno detinjstvo i smire se, takvo je razmišljanje velika zabluda. Probajte samo zamisliti kako bi to izgledalo u ljudskom svetu,. da prosečnog buntovnog tinejdžera, koji prolazi vrhunac puberteta, tek tada pošaljete u prvi razred osnovne škole i po prvi put u životu ga krenete učiti svemu što će mu trebati za normalan život u zajednici.
Dakle, od istog trenutka kad uzme štene, vlasnik se mora ozbiljno pozabaviti njegovim vaspitavanjem, socijalizacijom i školovanjem. Tako će štenetu od malena pružiti tačna uputstva o tome šta želi od njega, čime će u startu izbeći mogućnost razvijanja nekog neželjenog ponašanja.
Vaspitavanje je učenje šteneta pravilima lepog ponašanja, gdje da obavlja nuždu, kako da hoda na povocu bez natezanja, da ne laje kad ostaje sam, ne skače na ljude, ne uništava po kući, tj. učenje svemu što sme i ne sme raditi. Međutim, bez pravilnog odnosa sa psom, koji se prvenstveno temelji na vlasnikovom autoritetu, neće biti ni uspešnog vaspitanja. Ukratko, pola sata druženja sa psom kroz šetnju ili bacanje loptice na livadi nedovoljno je za njegovo dobro vaspitanje. Najvažniji je način na koji se svakog dana odnosite prema njemu u svom svakodnevnom životu. Čovek psa odgaja kroz svaki trenutak suživota sa njim, svojom doslednošću, upornošću i jasnim postavljanjem granica.
Socijalizacija je prilagođavanje psa na stvari iz okoline koja ga okružuje. On mora biti naviknut na svu saobraćajnu buku, na susrete sa stranim ljudima i psima, na iznenadne pokrete prolaznika, otvaranje kišobrana, trčanje dece, na visinu, na mračne prostore, na vožnju u autu, na šetnju po vlažnoj travi, itd. Izlaganjem psa ovakvim, kao i mnogim drugim iskustvima još od štenećeg uzrasta, vlasnik će pomoći psu da odraste u stabilnu jedinku, koja se može nositi sa svim stresovima koje joj okolina priređuje ili nameće.
Jedna od najvećih grešaka koju vlasnici čine prilikom socijalizacije pasa je nehotično nagrađivanje psa za loše ponašanje prilikom nekog negativnog iskustva. Dizanje psa u krilo kad se preplaši od udara groma, tešenje nakon što ga je neki pas ugrizao, maženje dok iz straha reži na pse ili ljude, stvari su kojima to negativno iskustvo psu samo još više naglašavamo i podstičemo stvaranje raznih fobija.
Vlasnik mora svom psu biti uzor i svojim staloženim ponašanjem pomoći psu da prebrodi sve strahove. U zavisnosti od vrste nastalog problema i prirode psa, vlasnik može ponašanje psa ignorisati, pokušati mu odvući pažnju na nešto što voli (igra, hrana), osloniti se na svoj autoritet i zapovediti psu da se smiri, itd. Naravno, ukoliko pas ne veruje vlasniku i ne doživljava ga kao osobu čije mišljenje je važno (što je opet pitanje pravilnog odnosa), teško da će njegova reakcija u određenoj situaciji imati nekog učinka i biti delotvorna.
Pod školovanjem psa podrazumevamo učenje psa raznim vežbama poslušnosti. Neke od najbitnijih vežbi poslušnosti koje vlasniku psa mogu zatrebati u svakodnevnom životu su sedi, lezi, čekaj i dođi. Štence već sa 2 meseca starosti, uz pomoć motiva, i bez ikakve prisilne radnje, možemo besprekorno naučiti osnovama svih vežbi poslušnosti, a dugovečnost i kompleksnost vežbi polako se pojačava što je pas stariji i ima mogućnost duže koncentracije. Takvim pristupom školovanju vlasnik štene od početka navikava na saradnju sa čovekom, štene razvija ljubav prema učenju jer mu je ono zbog obilnih nagrada i izostanka prisilnih radnji izrazito prijatno, a zbog zajedničkog rada i druženja uspostavljaju kvalitetniji odnos i razumevanje.
Ostavite komentar