Psi osećaju uglavnom ono što osećaju njihovi vlasnici, ali na jednostavniji način. To znači da psi takođe ponekad osećaju strah. Iako je u pitanju neprijatan osećaj, strah svoje početke ima kao koristan evolutivni proizvod. Danas se pouzdano zna da psi s ljudima dele sve osnovne emocije. Njihov emotivni život nije podjednako kompleksan kao naš, ali jedno od osećanja koja poseduju jeste – strah. Strah, ma koliko se radilo o neprijatnom stanju, u svojoj suštini sadrži veoma važnu i korisnu komponentu – pomaže nam na neki način da preživimo.
Sasvim je prirodno plašiti se nekih stvari, ali problem je kad se pojavi strah koji nam otežava funkcionisanje. Psima se to često događa, a naročito u gradskom okruženju. Ništa čudno – urbane sredine pune su doživljaja i pojava koje, iz pseće perspektive, mogu da izgledaju zastrašujuće. Tu su glasni zvukovi, ogromna stvorenja koja i jesu i nisu živa, mnoštvo raznih ljudi svih uzrasta i izgleda, zagušljivi enterijeri i mnoge druge stvari.
Zato je važno postepeno navikavati psa na sve što može da doživi u gradu. Kako s drugim psima, tako i s ljudima, ali i raznim pojavama. Taj proces zove se socijalizacija i njegov ključni deo odigrava se u prvim mesecima njegovog života.
Kaže se da ono što pas ne iskusi u tom periodu za njega kasnije može da predstavlja problem ceo život. Načelno jeste tako, ali psi se mogu navikavati na nove pojave i kasnije. Ipak, to ide nešto teže.
Psi zaista nemaju tako širok raspon osećanja i stanja kao ljudi, ali njihove emocije njima upravljaju više nego nama. Svaki vlasnik psa koji se ikad nečega svojski prepao to dobro zna. Ako je strah neznatan, naš prijatelj možda će samo ubrzanije disati i dahtati ili podviti rep, ali ako je on jak, pas se može sasvim izbezumiti, panično bežati i tada nam ne preostaje drugo nego što pre ga udaljiti od izvora straha.
Znaci koji mogu da ukazuju da pas pati od neke fobije su:
- drhtanje
- ježenje kože i dlake
- balavljenje
- sakrivanje
- nervozno trčkarnje
- cviljenje
- zavijanje
- lajanje
- režanje
- destruktivno ponašanje
- agresivnost
Najčešći strahovi
- Strah od grmljavine
Ovaj strah se stručno zove Astrafobija. Kod pasa se javlja u različitim nivoima ali moglo bi se reći da nema psa koji je ravnodušan na ovu atmosfersku pojavu. Neki pokazuju blažu formu straha pri čemu samo drhte, spuste uši i saviju rep pod telo. Drugi, koji imaju veći strah, imaju potrebu da se sakriju u neki zaštićen deo stana ili boksa, često se destruktivno ponašaju u tim pokušajima. Kod mnogih pasa je zapaženo da gube kontrolu nad mokrenjem pa čak i defeciranjem. Zanimljivo je da većina pasa koji pate od ove fobije unapred osete nadolazak oluje sa grmljavinom, pa već desetak minuta ranije počinju da pokazuju znake straha. - Strah od petardi i vatrometa
Prasak petardi i vatrometa takođe izaziva strah zbog snažnog zvuka koji psima nikako ne odgovara s obzirom da imaju neuporedivo razvijenije čulo sluha od nas ljudi. Ako se tome dodaju i snažni svetlosni efekti koji prate pucnjeve i praskove, nije nimalo čudno što psi vrlo brzo razvijaju fobiju od ovakvih događaja. Ovaj strah se može ublažiti procesom desenzibilizacije ljubimca. Nažalost, kod nekih pasa je taj strah toliko duboko ukorenjen da se u tim situacijama mora pribeći odgovarajućim lekovima za smirenje. O tim lekovima, dozama i načinu primene obavezno se konsultujte sa veterinarom. - Strah od ostavljanja
Anksioznost razdvajanja je stručni naziv za strah od ostavljanja. Kod pasa se to obično javlja prilikom ostavljanja ljubimca samog u kući. Ovi psi obično pokazuju destruktivno ponašanje tako što ruše stvari, grizu nameštaj, cepaju jastuke, razvlače toalet papir po kući… Pored toga javlja se i besomučno lajanje, zavijanje i cviljenje. Osloboditi psa ovakvog straha zahteva strpljenje i više vremena. Potrebno je menjati dužinu vremena odsustva iz stana za koje vreme će pas biti sam. To znači da treba izlaziti iz stana na kraće vreme čak i u onom delu dana kada je pas naviknut da bude u društvu vlasnika. Na taj način će pas naučiti da će se vlasnik uvek vratiti i da ga neće ostaviti. Takođe se preporučuju duže šetnje pre nego što se pas ostavi kako bi se zamorio i zaspao. Pored toga, obezbedite da pas ima pristup omiljenoj igrački ili prostoru koji deli sa vama tokom perida vašeg odsustva. - Strah od veterinara
Gotovo da nema psa koji se ne plaši odlaska kod veterinara. Ovo je uglavnom povezano sa prvim iskustvom koje je vezano za veterinarsku ambulantu. Tu su neobični mirisi, držanje od strane nepoznatih ljudi prilikom pregleda, dobijanje vakcine i sl. Psi savršeno prepoznaju prostor u kome su doživeli neko neprijatno iskustvo. Kako se ovaj strah ne bi razvio ili kako bi se ublažio, preporučuju se češće, nenadane posete veterinarskoj abulanti koja ne uključuju preglede ili intervencije. Jednostavno, obična socijalna poseta u kojoj će se i pas i vlasnik osećati opušteno. - Strah od nepoznatih ljudi
Ovaj strah je dosta sličan generalnom strahu od ljudi (iako zvuči neobično, strah od ljudi je dovoljno čest kod pasa). Jedina razlika je što je ovo strah od ljudi koje pas ne poznaje, koji su mu potpuno strani. Problem sa ovim strahom je njegovo teško prevazilaženje jer nije jednostavno naterati psa da prihvati apsolutno svakoga. Jedini savet koji možemo da vam damo jeste da prihvatanje bude postepeno, bez primoravanja već dovoljno uplašenog psa da prihvati osobu. To može voditi ka njegovoj agresivnosti. - Strah od vožnje automobilom
Ovaj strah takođe nije redak, a povezuje se zapravo sa negativnim iskustvom prethodnih vožnji. Ukoliko pas oseća mučninu tokom vožnje sva je verovatnoća da više neće želeti da se vozi automobilom. Ukoliko vožnja rezultira posetom veterinaru ili ostavljanjem u nekom prihvatilištu – strah je još verovatniji i opravdaniji. Ovaj strah se može ublažiti pa čak i potpuno eleminisati češćim vožnjama koje će po prestanku izazvati zadovoljstvo ljubimca. Ukoliko se odvezete sa psom na neko novo mesto za šetnju na kojem će uživati ili posetiti prijatelje koji su i njemu dragi, vremenom će prestati da povezuje vožnju samo sa negativnim situacijama. - Strah od stepenica
Mnogi vlasnici pasa nisu ni svesni da se njihov ljubimac plaši stepenica do trenutka kada ovaj počne da odbija da koristi stepenice. Ovaj strah je direktna posledica odsustva rane socijalizacije. Stepenice kao prepreka nisu normalna pojava u očima i mozgu ljubimca koji ih kao štene nije upoznao i naučio da savlada. Sa ovakvim psima treba postupati strpljivo i nikako ih ne terati silom da koriste stepenice. Igra u kojoj učestvuje vlasnik je dobar način ali kod nekih pasa sa veoma ukorenjenim strahom mora se raditi još sporije. To podrazumeva učenje, bukvalno korak po korak, kako bi pas počeo da koristi stepenike bez straha.
Ostavite komentar