Strah od samoće

Opšta je preporuka da se pas ne ostavlja sam duže od četiri do šest sati. Pogrešna je ideja da pas može da provede ceo dan sam, pre svega zbog toga što je pas socijalno biće, ali i zbog njegovih fizioloških potreba i očuvanja psihofizičkog zdravlja.

Prvo pitanje koje morate postaviti sebi je kako će pas reagovati na izolaciju. Svi psi različito reaguju na stres usled ostavljanja, i to je nešto što morate proveriti. Postoji nekoliko faktora koji će uticati na ponašanje vašeg psa kada ostane sam. Potrebno je da pokušamo da ostanak u domu u kojem nas nema sagledamo kroz oči našeg ljubimca, što i nije baš lak zadatak.

Postoji velika razlika između pasa koji su usvojeni iz nekog prihvatilišta i onih koji su kupljeni kao štenci. Psi koji su udomljeni pokazuju veću socijalnu inteligenciju i mnogo se lakše adaptiraju na novonastalu situaciju. Njih je lakše navići na to da moraju ostati nekoliko sati sami. Psi koji su uzeti kao štenci, bilo da su kupljeni ili udomljeni, mnogo se teže prilagođavaju kada ostanu sami jer svoje okruženje razumeju kao svoju primarnu porodicu i izostanak primarne ljubavi i emocije nekada predstavlja nepremostivi problem.

Ako je vaša porodica velika i ako u njoj ima male dece, nivo buke je sigurno visok tokom dana. Ako psa koji je navikao na buku, kretanje, stalnu promenu događaja i okolnosti u njegovom okruženju iznenada ostavite samog i u tišini nekoliko sati, to može veoma loše uticati na njega i na stvaranje navike da bude sam.

Zvuci koji dolaze iz okoline su veoma važni. Ako je okolina bučna, pogotovo ako u blizini vašeg stana ima i drugih pasa, lako se može dogoditi da kada napustite stan nastane neprestani lavež jer “napušteni” pas lajanjem doziva svoje drugare i saopštava im da mu je potrebna pomoć. Takođe, blizina bučnih saobraćajnica može dovesti do toga da nepoznati zvuci plaše vašeg ljubimca.

Simptomi koji pokazuju da je pas pod stresom mogu biti vidljivi i pre nego što napustite dom. Ako pas zna da odlazite na posao ili imate neke druge dnevne obaveze, njegov se strah može uvećavati i može početi da ga pokazuje i pre nego što krenete.

Potrebno je pre svega razlučiti ova dva termina. Pas koji pokazuje strah od izolacije svojim ponašanjem ukazuje na to da ne želi da ostane sam, dok pas koji pokazuje strah od razdvajanja dolazi u stanje stresa kada određena osoba nije tu, bez obzira na prisustvo drugih ljudi u njegovoj okolini.

Najčešći simptomi ovog poremećaja se ispoljavaju promenom ponašanja pasa koji ostaju sami, u vidu neprestanog lajanja, zavijanja, žvakanja stvari vlasnika, uništavanja nameštaja, uriniranja po kući ili kopanja, najčešće kod ulaznih vrata, u pokušaju da napuste stan. Nekada ovi simptomi mogu i da se produbljuju pa dolazi do samopovređivanja (automutilacije). Drugi najčešći simptom je uništavanje stvari ili predmeta. Vlasnik veoma često može da primeti da psu nedostaje zub, da su mu šape izgrebane, a nokti iskrivljeni ili iščupani. Takođe, moguće je primetiti da pas u stolici ima ostatke raznih predmeta koje je uneo u sebe tokom nekontrolisanog grizenja stvari. Neki psi kada ostanu sami počinju manično da se kreću jednom istom putanjom po kući ili dvorištu, pa je moguće primetiti da je na tim delovima tepih uništen ili je trava polegla. Ovi simptomi se mogu javiti i u slučajevima kada se poremeti ustaljeni dnevni raspored ili pri promeni stana i mesta na koje je pas navikao.

Pre svega treba pokušati s pretvaranjem neprijatnih situacija u prijatne i pritom pokazati psu da se u stvari u njegovom okruženju ne dešava ništa posebno kada on ostane sam. Potrebno je da mu ostavite omiljenu hranu ili najdražu igračku pre nego što krenete. Tako će pas vaš odlazak povezati s nečim prijatnim i polako će početi da gubi osećaj da se vašim odlaskom dešava nešto loše. Ovo je potrebno ponavljati pri svakom odlasku, na primer ujutru pre polaska na posao.

Odvajanje mora biti postepeno. Prvo se pas odvoji na nekoliko minuta, a kasnije na sve duže periode. Takođe je veoma dobro da se pri odvajanju od osobe za koju je životinja primarno vezana pojavljuje druga poznata osoba, koja će ostati sa psom neko vreme.

Veoma je važno da predupredite strah kod vašeg psa tako što ćete menjati signale i navike. Ovaj postupak podrazumeva relaksaciju i promenu značenja vaših postupaka. Ako je pas navikao da pri odlasku oblačite kaput ili uzimate ključeve sa stola ‒ možete uraditi sve te radnje, a zatim ostati kod kuće duže vreme. Ovim postupkom ćete relaksirati psa i pokazati mu da određene radnje ne znače uvek vaš odlazak, pa će on s vremenom početi da gubi interesovanje za ovakav vid vašeg ponašanja.

Takođe, dosta može da pomogne i nabavljanje novog kućnog ljubimca, koji će s vremenom početi da ublažava simptome straha pri odlasku osoba za koje je pas vezan. Terapeuti za ponašanje pasa preporučuju uzimanje drugog kućnog ljubimca jer se time rešava veliki broj problema ove vrste.