Dekubitus lakta često se još naziva i žulj ili kalus. Pojava je česta kod većih i težih rasa pasa kao i kod kratkodlakih rasa. Kalusi su obično okrugli, to su mesta bez dlake, a na njima nalazimo hiperkeratotičnu kožu. Boja kože na tim mestima je obično siva i na dodir hrapava. Promene obično prolaze bez posledica ali ima slučajeva kada zbog izostanka pravovremenog delovanja nastaju ozbiljne komplikacije koje izazovu dugotrajan oporavak psa.

Žuljevi ili kalusi, nastaju na koži na onim mestima gde se neposredno ispod kože nalazi kost pa dolazi do pritiska na kožu. Kod pasa su takva mesta laktovi i kukovi. Posebno su osetljivi psi velikih rasa zbog svoje telesne težine i oni psi koji moraju da leže na tvrdoj podlozi (cement, cigle, drvo). Nastaje kao posledica ležanja, najčešće na koštanim izbočinama (na lumbalnom delu kosti, kukovima, petama, ramenom ili lakatnom zglobu). Stalni pritisak telesne težine izaziva i sužavanje krvnih nerava, što smanjuje dotok vazduha zahvaćenog područja, dolazi do ispadanja dlake, isušivanja kože, koja gubi na elastičnosti, ljušti se i puca, što otvara mogućnost nastanka infekcija. Kalusi su obično okrugli, to su mesta bez dlake, a na njima nalazimo hiperkeratotičnu kožu. Boja kože na tim mestima je obično siva i na dodir hrapava.

Kratkodlaki psi su skloniji od dugodlakih, jer dlaka služi i kao jastučić odnosno amortizuje pritisak na kost ili tkivo. Kod mnogih odraslih pasa kalusi će se razviti u različitom stepenu, jer oni nastaju kao način odbrane organizma. Naime, kod pritiska koji nastane na koži kada pas leži, kompromitovana je lokalna cirkulacija u koži, pa se organizam brani na taj način da podeblja kožu. Vlasnici pasa često potraže pomoć veterinara zbog žuljeva misleći da se radi o gljivičnoj bolesti jer su promene okrugle i bez dlake. Ipak, većina kalusa je bezopasna i ne zahteva nikakvu terapiju.

Kada kalus postane hiperplastičan, inficiran ili upaljen onda je lečenje neophodno. Prvo je potrebno insistirati na tome da pas leži na mekoj podlozi što ponekad nije izvodljivo. Jednostavo, imate tvrdoglavog psa koji se baca na pločice i neće da leži nigde drugde. U tom slučaju potrebno je napraviti zaštitu za laktove u obliku malog šlaufa koje pas mora nositi po kući.

Zbog toga što je tkivo stalno izloženo novoj traumi javlja se opasnost od ranjavanja i sekundarne infekcije, a u tom slučaju potrebna je i antibiotska terapija. U ekstremnim slučajevima kada su kalusi jako veliki moraju se hirurški odstraniti. Nakon toga potrebna je stalna i dugotrajna nega, jer se na tom mestu koža stalno pomera, pa se često desi da rana puca i da se otvara.

U težim slučajevima dolazi do sekundarne infekcije bakterijama. Tada koža postane crvena i iz samog kalusa izlazi gnoj. Ovakve komplikacije srećemo kod velikih, kratkodlakih pasa kao što su nemačka doga, bokseri, dobermani. Kod manjih pasa kalus se nekada formira iznad grudne kosti pa i tom mestu treba posvetiti posebnu pažnju.

Preventiva je bolja od bilo koje vrste lečenja, ležaj mora biti udoban i mek, redovna kontrola kože psa pomaže da se izbegnu eventualne komplikacije. Klinika Sveti Vrači preporučuje da se već prilikom prvih promena koje vlasnik primeti na koži psa, preventivno nanese sloj Flugocid masti koja deluje antiflogistički, suzbija bakterijsku infekciju i vraća delu kože zahvaćenom promenama, masnoću i elastičnost.