Nastanak bronhopneumonije, tj. upale pluća i disajnih organa kod pasa zavisi od nekoliko faktora. Na prvom mestu su spoljašnji uticaji, hladno vreme, povećana vlažnost vazduha, prašina, štetni gasovi, dim i slično. Značajnu ulogu u razvoju ovog oboljenja imaju i nasledni faktori, ali i oskudna ishrana i neadekvatni uslovi u kojima pas boravi. Upala pluća je zarazna i lako prenosiva bolest, a može biti izazvana virusima, gljivicama, bakterijama, parazitima, alergijskim ili drugim infekcijama.

Važno je reći da do upale pluća ne dolazi odjednom. U početku se klinička slika ljubimca sasvim malo menja. Pas povremeno kašlje, neznato mu je slabiji apetit i periodično se javlja sekret iz nosa, dok se temperatura ne menja bitno. Ukoliko se zanemare ovi simptomi, vremenom se može razviti ozbiljna upala, koja se karakteriše visokom temperaturom, jakim kašljem, refleksnim povraćanjem i stalnim sekretom iz nosa.

Simptomi slični navedenim mogu biti znaci brojnih bolesti, upale grla, postojanja crevnih parazita, gljivičnih infekcija pluća, alergijskog ili hroničnog bronhitisa, prisustva parazita u disajnim organima, oboljenja srčanog mišića i fizičkih oštećenja disajnih organa prouzrokovanih udisanjem stranog tela.

Upala pluća se može razviti i kada postoji oboljenje drugih organa, zanemareno ili pogrešno lečeno, jer je tada imunitet psa oslabljen. Kod nekih pasa, ovo oboljenje može biti hronično, ali češće se javlja u akutnom obliku.

Akutna upala pluća prouzrokuje nastanak sekreta u plućima, koji iritira tkivo i izaziva kašalj. Kada je imunitet psa slab, može se razviti i sekundarna bakterijska infekcija, što će izazvati curenje iz nosa ili suzenje oka. Ukoliko se ne leči na vreme, akutna upala pluća postaće hronična. Jedini simptom je stalni kašalj, ali veoma specifičan. Zanimljivo je napomenuti da su kod starijih jedinki primetni simptomi slični astmi, kada je disanje glasno i šištanje iz alveola se može čuti bez stetoskopa. Kod hronično obolele životinje dolazi do promene u načinu disanja – pas diše abdominalno, ili labijalno ako su zapušeni nosni otvori. Usled otežanog disanja dolazi i do iscrpljenosti i brzog umaranja psa prilikom svakodnevnih aktivnosti.

Čim primetite prve simptome, trebalo bi da kontaktirate veterinara. Kliničkim pregledom, analizom krvne slike i rendgenskim snimkom grudnog koša, veterinar će tačno utvrditi osnovni uzrok upale pluća. Ukoliko je reč o bakterijskoj upali, ona se leči antibioticima koji se primenjuju injekciono ili oralno. Međutim, ukoliko se upala razvila kao sekundarno oboljenje, prvo će se tretirati primarna bolest.

Pored osnovne terapije, pas može biti priključen na kiseonik ili infuziju. Veterinar će uz to preporučiti i kombinaciju vitamina i minerala koju bi pas trebalo da dobija tokom terapije, kao potporu imunom sistemu i doprinosu stabilizaciji opšteg stanja organizma. Nikako se ne savetuje samostalno davanje antibiotika namenjenih lečenju ljudi, jer kod psa mogu izazvati negativne posledice po imuni sistem.

Preventivne mere su svakako najbolja zaštita od svih oboljenja. Na prvom mestu, to je adekvatna ishrana, bogata mineralima i vitaminima. Od velikog značaja za opšte zdravlje svakog psa su redovne veterinarske kontrole, ali i fizicka aktivnost. Takođe, trebalo bi voditi računa da prostor u kome ljubimac boravi bude uredan, čist, topao i suv, jer to umnogome smanjuje šansu za razvoj bilo kog oboljenja.