Kućni ljubimci mogu reagovati na brojne materije iz okruženja u kome borave – polen, prašinu, sastojke iz hrane, buve, različite hemijske supstance, itd. Takve reakcije organizma, više ili manje burne, nazivaju se alergije. Javljaju se uglavnom između prve i treće godine starosti. U početku su izazvane alergenima iz vazduha i predstavljaju sezonsku opasnost. Međutim, vremenom se broj materija koje izazivaju alergiju kod pasa može povećati.

Kontaktne alergije su specifične, jer za njihovu pojavu ne postoji pravilo. To su kožne promene, do kojih dolazi zbog prevelike koncentracije određene hemijske supstance u životnom okruženju psa. Među najvažnijim uzročnicima kontaktnih alergija nalaze se:

• metali u posudama za hranu i vodu
• deterdženti za pranje posuda za pse, prostirki ili ležaljki za pse
• hemijska sredstva koja se koriste za održavanje kuće i dezinfekciju
• dezodoransi i osveživači vazduha
• boje u tkaninama sa kojima pas najčešće dolazi u dodir
• insekticidi, pesticidi i preparati za dezinsekciju
• vunene ili gumene igračke
• neadekvatni šamponi za pse
• zagađena trava u omiljenom parku
• antibiotici koji se primenjuju na koži
• otrov bršljana ili drugih štetnih biljaka
• so za posipanje puteva tokom zime

Najosetljivija područja na telu psa su ona gde ima manje dlake ili je nema uopšte, a to su šape, njuška, usne i stomak. Deo tela na kojem dođe do promene može biti indikator alergena. Na primer, ako je vaš ljubimac alergičan na metale iz posude, reakcija će biti vidljiva na njuški. Isto tako, promene na stomaku ili šapama dešavaju se uglavnom kada je pas alergičan na prostirku ili travu. Prvi simptomi, koje možete primetiti već nakon 48 sati od kontakta sa alergenom, su grickanje šapa, trljanje glave o tepih ili bilo koju površinu i intenzivno češanje.

Ukoliko je pas sa osetljivom kožom u bilo kom trenutku izložen alergenu, na koži će se najpre pojaviti jako crvenilo, koje izaziva svrab. Usled stalnog češanja, vremenom dolazi do promena na koži, preteranog gubitka dlake (u pečatima ili na većim površinama) i sekundarnih bakterijskih infekcija na oštećenim delovima kože. Kod težih slučajeva mogu se javiti otežano disanje, ragade, ekcemi, edemi i hiperpigmentacija.

Treba napomenuti da alergije izazivaju promene i na unutrašnjim organima psa, te da nije uvek moguće samostalno proceniti ozbiljnost problema. Ako primetite bilo koji od simptoma, najbolje bi bilo da što pre konsultujete veterinara i odvedete psa na pregled.

Uspostavljanje konačne dijagnoze, odnosno potvrđivanje alergije vašeg psa na neku supstancu iz okruženja, može se obaviti na dva načina:

• alergološkim testovima na koži ili iz uzorka krvi, ili
• pojedinačnim eliminisanjem potencijalnih alergena.

Prvi način je efikasniji i ne zahteva mnogo vremena. Kada se ustanove tačni alergeni, može se početi sa terapijom. Za lečenje alergije od izuzetnog je značaja blagovremena reakcija vlasnika. Ukoliko sumnjate da je vaš pas alergičan na neku od materija iz okruženja, preporučujemo da koristite staklene posude za hranu i vodu, hipoalergijske deterdžente i šampone, ali i da mu što je moguće više ograničite šetnje po travi. Ako do alergijske reakcije ipak dođe, posavetujte se sa veterinarom.