Virusna mačija panleukopenia

Mačija panleukopenia je virusno oboljenje koje obično izaziva žestoki gastroenteritis. Poznata je i kao mačiji štenećak i izazvana je specifičnim parvovirusom. Bez lečenja mortalitet je ogroman. Bolest je izuzetno zarazna i pogađa sve rase. Mlade nevakcinisane mačke su izložene većem riziku nego ostale mačke. Najčešće pogođene su nevakcinisane mačke starosti između 3 i 5 meseci.

Na šta treba obratiti pažnju

Osim najčešćih gastroenteritisnih znakova, virus može kod gravidnih ženki izazvati ranu smrt fetusa i njegovu absorpciju, postporođajnu smrt i simptome centralnog nervnog sistema. Neki mačići iznenadno umiru, čak i za manje od 24 sata od trenutka pojave kliničkih znakova. Kod starijih mačaka može se razviti subklinička infekcija, i kod njih se javljaju minimalni znaci bolesti i brz oporavak.

Tipični znaci su:

Depresija
Anoreksija
Letargija /bezvoljnost/
Groznice
Povraćanje
Proliv
Slabost

Dijagnostikovanje

Veterinar će početi uzimanjem potpune istorije bolesti, uključujući kliničke znake i status vakcinacije, a zatim uraditi fizički pregled mačke. Ostali dijagnostički testovi mogu uključiti:

Kompletnu krvnu sliku KKS
Biohemiju
Test na FeLV, Maciju Leukemiju i FIV (tkz. mačiji AIDS)
Mikroskopski pregled stolice
ELISA test stolice na parvovirus
Kultura stolice
Rendgenski snimak abdomena

Tretman – Terapija

Ne postoji poseban način lečenja virusne panleukopenije. Terapija ima cilj da pruži potpornu negu i tretiranje sekundarne bakterijske infekcije. Ovo uključuje:

Intravensko davanje tečnosti – infuzija
Inekcionu terapiju antibioticima širokog spektra
Sprečavanje gubitka hrane i tečnosti
Antiemetici /Lekovi za kontrolu povraćanja/
Intravenska ishrana – infuziona ishrana

Kućno lečenje

Na početku koristi se kvalitetna blaga dijetalna hrana, a uobičajena ishrana vaše mačke postepeno se ponovo uvodi. Vaš veterinar može preporučiti kontrolnu KKS /kompletnu krvnu sliku/ i/ili kontrolnu biohemiju. Trebalo bi da se stanje vaše mačke poboljšava svakodnevno, ukoliko preživi akutnu fazu bolesti, prognoza je dobra.

Preventivna nega

Vakcinacija pruža odličan imunitet; vakcinacija je rutinski deo zdravstvenog pedijatrijskog programa za mačke. Vaše mače treba da primi 2 do 3 vakcine u intervalima od 3 do 4 nedelje, počevši od osme nedelje starosti. Poslednju revakcinu treba da primi kada ima 12 do 16 nedelja. Sledeća revakcina daje se godinu dana kasnije. Dogovorite se o planu vakcinacije sa svojim veterinarom.

Vrlo je važno da mačke koje se planski razmnožavaju uredno primaju vakcine. Gravidne ženke ne treba da primaju modifikovane žive vakcine, s obzirom da mogu izazvati bolest kod fetusa. Takođe, razdvojte novorođene mačiće od mačaka sa nepoznatim dosijeom vakcinacije.

Dobre higijenske navike i odgovarajuće čišćenje prostora jesu praktične metode za sprečavanje širenja virusa. Rastvor 1:32 hlornog izbeljivača efikasan je u deaktiviranju virusa na površinama kontaminiranim inficiranim fecesom ili sekretom.

Suštinske informacije

Panleukopenija je veoma ozbiljna bolest posebno kod mladih mačaka. Virusom se može zaraziti bilo koja podložna životinja, ali najveći rizik imaju mačići stari između 3 i 5 meseci. Odrasle mačke mogu pokazati subkliničku infekciju, i brzo se oporavljaju.
Virus je izuzetno zarazan i prenosi se direktnim kontaktom i sekretima /pljuvačka, izbljuvak, stolica, i urin. Mačke se mogu zaraziti i kontaktom sa kontaminiranom okolinom. Virus je rezistentan u okruženju i u idealnim uslovima, može ostati zarazan i godinu dana. Podložne mačke razboljevaju se između drugog i sedmog dana od izlaganja virusu.
Virus panleukopenije replikuje se u brzo umnožavajućim ćelijama i posle repliciranja izaziva izumiranje ćelija. Oblasti najčešće pogođene virusom su crevni trakt, koštana srž i limfna tkiva. Kada su pogođene ćelije koje oblažu unutrašnjost creva one bivaju uništene i dolazi do povraćanja i proliva. Gubitak tečnosti iz creva dovodi do ozbiljne dehidracije i mogućeg šoka.
Kada se virus replicira u koštanoj srži, broj belih krvna zrnaca koja se proizvode u koštanoj srži drastično se smanjuje što rezultira leukopenijom / nizak broj belih krvnih zrnaca/, naziv Panleukopenija odražava pad broja svih linija belih krvnih zrnaca. Kako su bela krvna zrnca od vitalnog značaja u borbi protiv infekcija, smanjenje njihovog broja sprečava da mačka inicijalno izgradi efikasan imunološki odgovor.
Kako virus nastavlja da oštećuje sluzokožu creva, normalne bakterije iz creva probijaju crevne barijere, ulaze u krvotok i izazivaju sekundarne bakterijske infekcije u krvi /sepsa/. Ovakva kombinacija događaja dovodi do kritičnog obolevanja pacijenta i zapažaju se klinički znaci.
Ako je zaražena mačka gravidna, brzorastuće ćelije fetusa pogođene su i može doći do neonatalne smrti. U pojedinim slučajevima, materična infekcija fetusa izazvaće specifična oštećenja centralnog nervnog sistema, naročito oštećenje malog mozga /deo mozga koji kontroliše ravnotežu i koordinaciju /usklađivanje/ pokreta), što dovodi do stanja poznatog kao cerebelarna hipoplazija – CH. Mačići mogu biti živorođeni, ali sa sazrevanjem javlja se problem ravnoteže. Ovo se može dogoditi i ako se gravidna mačka vakciniše modifikovanom “živom” vakcinom protiv Panleukopenije.

Druge bolesti sa sličnim simtomima

I druge bolesti mogu proizvesti kliničku sliku sličnu Panleukopeniji.

Infekcija virusom mačije leukemije. Ovaj virus tipično inficira mlade mačke i mačiće takođe mogu imati nizak broj belih krvnih zrnaca i gastrointestinalne znake. Ova bolest, međutim, za razliku od Panleukopenije, ima hroničan tok.
Salmonella i campylobacter su bakterijske infekcije koje uzrokuju žestoko povraćanje i dijareju. Mogu se dobiti kontaktom sa inficiranom stolicom ili konzumiranjem kontaminirane hrane.
Maciji Corona virus je još jedna virusna infekcija koja pogađa gastrointestinalni /želudačno crevni/ trakt. Generalni izaziva blaže obolenje nego panleukopenija i preovlađuje kod mačaka starijih od dve godine.
Jake gastrointestinalne parazitske infekcije (gliste) mogu biti uzrok razboljevanja mačića i imati znakove koji uključuju povracanje i proliv.
Drugi uzroci sepse mogu se takođe pojaviti kod mačića. Bakterije mogu ući u krvotok preko rana, inficirane pupčane vrpce, perforiranjem gastrointestinalnog trakta zbog stranog tela, ili od infekcije pluća.
Intussusception (tzv. uvrtanje creva) je stanje kada se jedan segment creva uvuče u susedni segment. Ovo se najčešće događa kod mladih životinja i izaziva povraćanje i proliv.
Strano telo u crevima može izazvati opstrukciju creva, rezultirajući kritičnim oboljevanjem mačeta.
Nesmotrena ishrana je izraz koji se upotrebljava za konzumiranje neodgovarajuće hrane. Mačke koje jedu užeglu hranu ili hranu iz đubreta mogu se ozbiljno razboleti i pokazati znake koji se odnose na gastrointestinalni trakt.

Više o veterinarskoj nezi i dijagnozi

Kod mačeta starosti 3 do 5 meseci koje povraća i ima proliv može se posumnjati na Panleukopeniju. Mnogi od ovih mačića vrlo su bolesni i imaju visoku temperature 40 C – 41.6 C.

Kompletna krvna slika. KKS je korisna za dijagnozu panleukopenije, s obzirom da se radi procena i brojanje belih krvnih zrnaca. U početnom stadijumu bolesti razvija se leukopenija, sa ukupnim brojem Le između 50 i 3.000 zrnaca po mikrolitru. Prilikom merenja broja Le mora se biti oprezan, jer se nakon razvoja leukopenije ukupan broj Le moze uvećati u roku od 24 do 48 sati. KKS takođe analizira crvena krvna zrnca, neke mačke mogu izgubiti dosta krvi preko creva i postati anemične.
Biohemija. Rezultati biohemije mogu pružiti krucijalne informacije. Kod životinja sa sepsom može se registrovati pad glukoze. Vrednosti elektrolita u serumu /Na, K i hloridi/ obično su abnormalni zbog gastrointestinalnih gubitaka. Kod životinja sa sepsom funkcija jetre i bubrega može takođe biti abnormalna.
Analiza stolice. Analiza uzorka stolice uvek se preporučuje da bi se isključile infekcije gastrointestinalnim parazitima / roundworms, hookworms and coccidian-vrste glista/.
ELISA test fecesa može detektovati parvovirus u stolici ili crevnom sadržaju.
Može se raditi kultura na campylobacter i salmonelu. Ukoliko se sumnja na ove bolesti, obavezno se radi kultura, s obzirom da su ove bolesti potencijalne zoonoze /prenose se sa mačaka na ljude/.
FeLV i FIV testovi preporučuje se kod teško bolesnih mačaka. Ovi virusi izazivaju imunosupresiju i mačka je predisponirana na druge bolesti.
Radiografija abdomena preporučuje sa radi dokazivanja prisustva stranog tela u crevima ili za potencijalnu intussusceptions (uvrtanje creva). Nalaz kod mačaka sa Panleukopenijom pokazuje prisustvo tečnosti u krivinama creva.

Više o lečenju

Za Panleukopeniju nema specificnog lečenja. Terapija ima za cilj da pruži potpornu negu i da tretira sekundarne bakterijske infekcije. Virus izaziva mnoge promene koje mogu ugroziti život mačke, uključujući oštećenje unutrašnjeg tkiva creva, značajno smanjenje broja belih krvnih zrnaca / sprečavajući time sposobnost organizma da se bori protiv infekcija, ili ozbiljnu dehidrataciju ili stanje šoka zbog značajnog gubitka tečnosti. Tretman je ciljan na svaki od ovih problema, dajući na taj način vreme organizmu da se oporavi i izgradi imunološki odgovor na virus. Ako je mačka dovoljno snažna kada se ovaj odgovor proizvodi, generalno ce preživeti.

Terapijske alternative

Intravenske tečnosti – infuzije daju se da se održi hidriranost i perfuzija tkiva. Mačke inficirane virusom Panleukopenije mogu izgubiti mnogo tečnosti povraćanjem i prolivom. Oralno nadoknađivanje nije adekvatno; od kritičnog je značaja agresivno nadoknađivati izgubljenu tečnost da bi se sprečilo ili lečilo stanje šoka. Ako je potrebno, intravenski se daje tečnost sa glukozom i elektrolitima, s obzirom da se usled povraćanja i dijareje gube značajne količine elektrolita.
Intravenski antibiotici daju se da se spreči ili leči septicemija, treba davati antibiotike širokog spektra da bi se pokrio široki opseg potencijalnih bakterijskih infekcija.
Hranu i vodu ne treba davati mački koja povraća, pošto sve što se uzme oralno može izazvati ponovno povraćanje. Tek kada se povraćanje ne ponovi najmanje 24 sata, voda, a potom i hrana, mogu se ponovo postepeno uvoditi. U početku se koristi kvalitetna, blaga, visokosvarljiva dijeta.
Antiemetici se često daju mačkama sa upornim povraćanjem. Ovo omogućava brzo olakšanje stanja i skraćenje vremenskog perioda do ponovnog uzimanja hrane. Uobičajeni antiemetici su metoclopramide (Reglan) i chlorpromazine (Thorazine).
Intravenska ishrana može se koristiti da se omogući unosenje hranljivih materija i kalorija ugroženim životinjama koje ne mogu da jedu. Ovo je posebno važno kod životinja sa sepsom, kao i kod pacijenata kod kojih je bolničko lečenje produženo. Intravenska ishrana omogućava unos energetski vrednih materija i potrebnih proteina koje životinji daju bolju šansu da preboli sepsu i ozbiljnu iscrpljenost.
Ukoliko je došlo do značajnog gubitka krvi, može biti neophodna i transfuzija.
Recombinant human granulocyte colony stimulating factor (G-CSF) je glikoprotein koji stimuliše koštanu srž da proizvodi bela krvna zrnca. Ponekad može biti koristan kada se broj belih krvnih zrnaca ne povećava već ostaje nizak. Nije uvek efikasan, ali kada jeste, daje izuzetno brze rezultate. G-CSF u većini veterinarskih bolnica nije lako dostupan.

Praćenje stanja

Optimalan tretman vašeg ljubimca zahteva kombinaciju kućne nege i profesionalne veterinarske nege. Praćenje stanja može biti od kritične važnosti, posebno ako se životinja ne oporavlja rapidno. Životinje koje se oporave od akutne faze bolesti obično su dobro, i zaštićene su doživotno od infekcije Panleukopenijom.

Sve lekove dajte kako je propisano. Ukoliko imate problem sa tretmanom, upozorite svog veterinara.

Neke mačke i dalje imaju dijareju kada se puste kući. One se obično osećaju dobro i ne ponašaju se kao bolesne životinje. Dijareja bi trebalo da prođe kada se unutrašnja obloga creva oporavi od virusne infekcije; ovo može potrajati nedelju dana ili u nekim slučajevima i duže.

Mačkama koje se oporavljaju treba davati manje, a česte obroke u toku celog dana.

Na početku se može koristiti specijalna dijeta koju gastrointestinalni trakt dobro podnosi. Ove dijete koriste se nekoliko dana, a uobičajena ishrana uvodi se postepeno kada dijareja prestane.

Preporučuje se kontrolna analiza krvi. Ponavljanje KKS može biti potrebno radi provere poboljšanja anemije ili leukopenije. Biohemija se može ponoviti radi kontrole elektrolita, parametara jetre i bubrega.