Đardija je veoma čest uzročnik stomačnih neprijatnosti, a na našem podneblju je poprilično prisutna. Lako se prenosi i na čoveka i to je najčešća bolest prljavih ruku i šapa.

Primetili ste da vaš pas ima česte dijareje, da mu je stolica izrazito neprijatnog mirisa, da gubi kilažu. Ako je tako, vrlo je verovatno da je “zaradio” crevnog parazita đardiju, budući da je reč o najčešćem parazitu, učestalijem i od valjkastih crva, pantljičara i kokcidija. Ukoliko je reč o štenetu mlađem od godinu dana, nema sumnje da je vreme da hitno posetite veterinara.

Ova zoonoza (bolest zajednička za ljude i životinje) je veoma čest uzročnik stomačnih neprijatnosti, a na našem podneblju je poprilično prisutna. Lako se prenosi i na čoveka te stoga stručnjaci upozoravaju da je ne tretiramo olako i da se na vreme informišemo kako bi se sprečile veće posledice.

Đardija (Giardia intestinalis) je jednoćelijski parazit, mikroskopske veličine. Parazitira u prednjem delu tankih creva kod pasa, mačaka, čoveka, ali i velikog broja drugih životinjskih vrsta. Dovodi do poremećaja u varenju i zapaljenja creva. Posledica je pojava obilnog, vodenastog proliva.

Ovaj parazit se prenosi veoma lako. Razmnožava se u tankom crevu i povremeno stvara ciste, infektivne oblike, koji se izmetom izbacuju u spoljašnju sredinu. Na taj način cistama bude zaprljan površinski sloj zemljišta i površinske vode. U Beogradu, svaki deseti feces na zelenim površinama sadrži ciste đardije. Njuškanjem i lizanjem zemljišta i pijenjem vode iz bara, reka i jezera, kućni ljubimci bivaju inficirani. Jednostavno rečeno, svi psi i mačke koji izlaze van stana su ugroženi.

Preporuka je da se svaki pas do godinu dana starosti testira na prisustvo đardije prilikom redovnog pregleda kod veterinara

Veliki broj pasa inficiranih đardijom nema nikakve simptome ili se samo povremeno pojavljuju prolivi koji su ograničenog trajanja. Ipak, prisustvo đardije kod većine pacijenata, a pogotovo mladih pasa i mačaka, dovodi do izražene kliničke slike koja se manifestuje učestalim prolivom koji može imati i primese sluzi.

Poslednja studija o zastupljenosti đardije kod pasa u Srbiji pokazuje da je svaki peti pas koji je doveden kod veterinara zbog prisutnog proliva, inficiran ovim parazitom. Neretko, pogotovo kod mlađih životinja, proliv može da bude praćen povraćanjem i smanjenim raspoloženjem i apetitom.

Prevalenca Giardia lamblia u Srbiji odgovara nalazima koji su zabeleženi u ostalim delovima sveta. Činjenica je da kod mnogih pasa infekcija đardijom protiče inaparentno ili sa blagim, prolaznim ili intermitirajućim kliničkim simptomima, kada psi i ne budu dovedeni na pregled kod veterinara. Neki psi, međutim, bez obzira na to da li su kliconoše ili prvi put inficirani, razvijaju ozbiljnu kliničku sliku. Verovatni razlog je u tome što je otpornost na đardiju veoma kompleksna. Obuhvata najpre neimunološke mehanizme, zatim humoralni i celularni imunitet. Ponekad je u praksi teško razlučiti da li je prisustvo đardije uzrok aktuelnih digestivnih problema, konkurentna infekcija ili posledica već postojećih promena u sluzokoži intestinuma koje imaju sasvim drugu etiologiju i remete imunološki status domaćina. Uz to, hronično prisustvo đardije može stvoriti predispoziciju za razvoj inflamatorne bolesti creva, odnosno, biti uzrok mnogo složenije patologije nego što je to parazitska infekcija. Upravo zbog navedene kompleksne kliničke pojavnosti, prisustvo đardije kod pasa mora se blagovremeno dijagnostikovati i adekvatno tretirati. Na kraju, treba imati na umu da svaki pas pozitivan na đardiju, bez obzira na kliničkI status infekcije, predstavlja izvor cisti kojima se ova parazitoza može dalje prenositi na druge životinje i na čoveka.

Dijagnostika

Simptomatska i nespecifična terapija kod pacijenata koji u osnovi enteritisa imaju infekciju đardijom, uz primenu antacida, nespecifičnih preparata protiv proliva i preparata na bazi probiotika, bez prethodnog kompletnog pregleda stolice završava se neuspešno. Posledice su životinja koja pati i vlasnik koji je nezadovoljan.

Pod KOMPLETNIM pregledom stolice se podrazumeva:

1. Makroskopski pregled stolice – boja, konzistencija, prisustvo patološkog sadržaja (sluz, krv), nesvarene hrane ili parazita u različitim razvojnim oblicima.
2. Test na đardiju (brzi testovi na bazi Enzyme Linked Immunosorbent Assay – ELISA ili chromatographic immunoassay). Treba koristiti što je moguće svežiju stolicu.
3. Pregled stolice na prisustvo jaja i razvojnih oblika drugih parazita (askaride, cestode, izospore). Najčešće se koristi flotacija različitim komercijalnim ili nekomercijalnim rastvorima za flotaciju.
4. Preporučuje se prikupljanje tri uzastopne stolice i analiza zbirnog uzorka.

Treba imati u vidu da je nekada potrebno više puta ponoviti pregled (prevashodno se misli na brze dijagnostičke testove koji detektuju antigen) tokom nekoliko dana kako bi se dijagnostikovao parazit. Razlog je povremeno a ne stalno izlučivanje parazita putem stolice i mogućnost da se u donesenim uzorcima ne detektuje antigen.

Kompletan pregled stolice je važan zato što su relativno česte (a nekad su upravo one potpomažući faktor prijemčivosti za đardiozu) konkurentne infekcije drugim parazitima.

Terapija đardioze

Postoji nekoliko protokola u kojima su preporučeni lekovi koji su registrovani na našem tržištu.

PROTOKOLI ZA PSE

• Protokol I
  Febantel, pirantel, prazikvantel (Drontal Plus®) tablete u dozi 1 tableta na 10 kg, 3 dana uzastopno.
• Protokol II
  Fenbendazol, 1 x dnevno po 5o mg/kg, 5 dana uzastopno.
• Protokol III
  Fenbendazol, 1 x dnevno po 5o mg/kg + metronidazol, 2 x dnevno po 25 mg/kg, 5 dana uzastopno (opciono do 10 dana).
• Protokol IV
  Metronidazol , 2 x dnevno po 25 mg/kg, 5 dana uzastopno.

PROTOKOLI ZA MAČKE

• Protokol I
  Fenbendazol, 1 x dnevno po 5o mg/kg, 5 dana uzastopno.
• Protokol II
  Fenbendazol, 1 x dnevno po 5o mg/kg + metronidazol, 2 x dnevno po 25 mg/kg, 5 dana uzastopno (opciono do 10 dana).

Đardioza je potencijalna zoonoza. Bez obzira na to što njen zoonotski potencijal nije veliki i ograničen je na ljude kompromitovanog imuniteta ili individualne predispozicije za razvoj kliničkih znakova oboljenja, treba skrenuti pažnju vlasnicima da se obrate lekaru u slučaju da razviju gastrointestinalne probleme posle kontakta sa obolelim životinjama.