Buve su najčešći uzročnici kožnih promena kod pasa i mačaka. Intenzitet promena na koži često zavisi od jačine infestacije buvama.

Dijagnoza se u osnovi zasniva na istoriji bolesti, anamnestičkim podacima i kliničkim znacima. Najčešći uzročnik je buva iz roda Ctenocephalides felis felis, koje su slabo otporne na niskim temperaturama. Veliki značaj za dijagnostiku je podatak, da li je životinja bila u društvu nekih drugih životinja, obzirom da je najznačajniji put prenošenje buva upravo iz okruženja (parkovi, šetališta, kuće i sl.).

Buve su prisutne kako kod mladih, tako i kod starijih pasa ili mačaka, pol nema značaja i ne postoje rase otporne na buve, osim što je duži dlačni prekrivač pa se buve lakše razmnožavaju. Prilikom ujeda, u pljuvački buve se nalazi visokomolekularni protein, koji je odgovoran za alergijske manifestacije. Alergije su najčešće sezonske i najintezivnije su tokom leta i jeseni, kada je populacija buva najintezivnija.

U kliničkim znacima prisutan je pruritus ili svrab, zatim uznemirenost psa ili mačke, iritacija kože koja počinje u osnovi repa i širi se prema leđima i stomaku. Kasnije nastaju značajnija oštećenja kože, pojava crvenila (eritrema), i bubuljica (papula), kao posledica nastaje opadanje dlake (alopecije) i formiranja krasta. U hroničnim slučajevima dolazi do sekundarnih bakterijskih infekcija i dubokih piodermija.

Teško je predvideti kako će Vaš ljubimac reagovati na terapiju insekticidima i kakav će biti njihov efekat. Na tržištu postoji veliki broj različitih sredstava, ali često je neophodno njihovo produženo delovanje (između 4 i 8 nedelja). Loš odgovor se može javiti usled loše medikamentozne terapije, manjih doza i loše aplikacije sredstava protiv buva. Takođe, problem predstavlja i nedovoljna zaštita ne tretiranje drugih životinja sa kojima je Vaš kućni ljubimac stalno u kontaktu.

U pojedinim slučajevima buve se teško pronalaze, još teže izmet koji ostavlja buva. Preporučuje se, da se telo životinja detaljno pregleda, naročito posle rizičnih zona (parkovi i šume). Psi ili mačke alergične na buve se češće ližu i grickaju od drugih životinja. Terapija veterinara obuhvata kontrolu prisustva buva, terapiju alergijskih manifestacija i lečenje sekundarnih bakterijskih infekcija.

Za kontrolu prisustva buva se koriste razni preparati, od kojih se neki nanose direktno na kožu u predelu vrata, u vidu ampula, zatim ogrlica ili sredstva za kupanje. Kontrola pruritusa (češanja), je važna jer pored eliminisanih buva, ljubimac može pokazivati znake alergijske reakcije i intezivan svrab. Za lečenje sekundarne bakterijske infekcije preporučuje se duža medikamentozna terapija.